Priprema za zimu:prihrana i borba protiv varoe i moljca

[Nenad-CG]

Pozdrav svima. Za početnike kao što sam ja nedoumica dosta. EVO TRI.

Prva: PRIHRANJIVANJE.Raznolikost u literaturi koja obrađuje prihranjivanje društava u pripremi za zimovanje me buni. Neki kažu: šećerni sirup treba spravljati u srazmjeri 2:1 u korist šećera a drugi kažu: 1:1. Slušao san nake predavače koji kažu da u pripremi za zimu treba spravljati što gušći sirup, davati ga u što većim količinama i za što kraće vrijeme. Ja sam 16.08. otpočeo sa prihranom u srazmjeri 1:1 uz dodatke određenih čajeva po 0,7 l uveče i planiram da dam po društvu 10 kg šećera na navedeni način ( meda u košnicama nije bilo više od 2-3kg) Pčele to vrlo rado uzimaju. Međutim možda ja griješim?

Druga: MOLJAC.Prihvatio sam neke sugestije oko čuvanja izgrađenog saća od moljca,pa sam sv izgrađeno saće stavio u nastavak i sve stavio ispod plodišta. Saće iz kojih su se izlegale pčele stavio sam bliže leglu. MEĐUTIM ! Na jednom satu sam primijetio paučinaste tragove shvatio sam da je moljac tu, ali sam ga ipak stavio u plodište računajući da će se pčele obračunati sa njim i da će ram biti spašen. Da li sam pogriješio?

Treća: VAROA.Htio bih da izvršim tretiranje protiv varoe.Kod nas u Podgorici mogu se naći sledeća sredstva: za zadiljavanje: amitraz, varolik i amivar i u obliku štapića: super strip i argus ras ( nadam se da sam dobro ispisao nazive ). Pošto u plodištima ima i otvorenog i zatvorenog legla neznam koje bi raspoloživo sredstvo sada koristio a koje kada nebude bilo više legla. Čitao sam o Bee Vitalu, tekst i prezentacija su me oduševili ali ga kod nas u CG nema (ili ja neznam da ga ima).

Molim sve iskusne pčelare (praktičare) da se uključe u temu i daju svoj doprinos na edukaciji mladih pčelara i podizanju pravilnog i ekološkog pčelarenja na veći nivo. Hvala.

[Nenad-CG]

Pozdrav svima. Potrebna mi je pomoć oko nekih nedoumica koje sam naveo u novoj temi oko pripreme društava za zimu. Ovom prilikom ih ponavljam jer se niko nije uključio u diskusiju. Odgovori relevantnih pčelara će kako meni tako i drugim pčelarima ( posebno početnicima) biti od velike koristi u daljoj praksi.

Prva: PRIHRANJIVANJE.Raznolikost u literaturi koja obrađuje prihranjivanje društava u pripremi za zimovanje me buni. Neki kažu: šećerni sirup treba spravljati u srazmjeri 2:1 u korist šećera a drugi kažu: 1:1. Slušao san nake predavače koji kažu da u pripremi za zimu treba spravljati što gušći sirup, davati ga u što većim količinama i za što kraće vrijeme. Ja sam 16.08. otpočeo sa prihranom u srazmjeri 1:1 uz dodatke određenih čajeva po 0,7 l uveče i planiram da dam po društvu 10 kg šećera na navedeni način ( meda u košnicama nije bilo više od 2-3kg) Pčele to vrlo rado uzimaju. Međutim možda ja griješim?

Druga: MOLJAC.Prihvatio sam neke sugestije oko čuvanja izgrađenog saća od moljca,pa sam sv izgrađeno saće stavio u nastavak i sve stavio ispod plodišta. Saće iz kojih su se izlegale pčele stavio sam bliže leglu. MEĐUTIM ! Na jednom satu sam primijetio paučinaste tragove shvatio sam da je moljac tu, ali sam ga ipak stavio u plodište računajući da će se pčele obračunati sa njim i da će ram biti spašen. Da li sam pogriješio?

Treća: VAROA.Htio bih da izvršim tretiranje protiv varoe.Kod nas u Podgorici mogu se naći sledeća sredstva: za zadiljavanje: amitraz, varolik i amivar i u obliku štapića: super strip i argus ras ( nadam se da sam dobro ispisao nazive ). Pošto u plodištima ima i otvorenog i zatvorenog legla neznam koje bi raspoloživo sredstvo sada koristio a koje kada nebude bilo više legla. Čitao sam o Bee Vitalu, tekst i prezentacija su me oduševili ali ga kod nas u CG nema (ili ja neznam da ga ima).
Pošto nije bilo odgovora odlučio sam se za Argus Ras štapiće. Danas sam tretirao društva. U jednom društvu imam AV podnjaču i nakon nekoliko minuta po stavljanju štapića slučajno da ispravim papir koji sam postavio izvukoh limeni dio i gle čuda na papiru nekoliko kapi od sredstva čime su štapići natopljeni i jedna varoa.Da li je bilo slučajno ili ne videćemo a o rezultatima ću vas blagovremeno obaveštavati.

Sada očekujem odgovore. Hvala.

[medonosa]

Pozdrav svima. Potrebna mi je pomoć oko nekih nedoumica koje sam naveo u novoj temi oko pripreme društava za zimu. Ovom prilikom ih ponavljam jer se niko nije uključio u diskusiju. Odgovori relevantnih pčelara će kako meni tako i drugim pčelarima ( posebno početnicima) biti od velike koristi u daljoj praksi.

Prva: PRIHRANJIVANJE.Raznolikost u literaturi koja obrađuje prihranjivanje društava u pripremi za zimovanje me buni. Neki kažu: šećerni sirup treba spravljati u srazmjeri 2:1 u korist šećera a drugi kažu: 1:1. Slušao san nake predavače koji kažu da u pripremi za zimu treba spravljati što gušći sirup, davati ga u što većim količinama i za što kraće vrijeme. Ja sam 16.08. otpočeo sa prihranom u srazmjeri 1:1 uz dodatke određenih čajeva po 0,7 l uveče i planiram da dam po društvu 10 kg šećera na navedeni način ( meda u košnicama nije bilo više od 2-3kg) Pčele to vrlo rado uzimaju. Međutim možda ja griješim?

Druga: MOLJAC.Prihvatio sam neke sugestije oko čuvanja izgrađenog saća od moljca,pa sam sv izgrađeno saće stavio u nastavak i sve stavio ispod plodišta. Saće iz kojih su se izlegale pčele stavio sam bliže leglu. MEĐUTIM ! Na jednom satu sam primijetio paučinaste tragove shvatio sam da je moljac tu, ali sam ga ipak stavio u plodište računajući da će se pčele obračunati sa njim i da će ram biti spašen. Da li sam pogriješio?

Treća: VAROA.Htio bih da izvršim tretiranje protiv varoe.Kod nas u Podgorici mogu se naći sledeća sredstva: za zadiljavanje: amitraz, varolik i amivar i u obliku štapića: super strip i argus ras ( nadam se da sam dobro ispisao nazive ). Pošto u plodištima ima i otvorenog i zatvorenog legla neznam koje bi raspoloživo sredstvo sada koristio a koje kada nebude bilo više legla. Čitao sam o Bee Vitalu, tekst i prezentacija su me oduševili ali ga kod nas u CG nema (ili ja neznam da ga ima).
Pošto nije bilo odgovora odlučio sam se za Argus Ras štapiće. Danas sam tretirao društva. U jednom društvu imam AV podnjaču i nakon nekoliko minuta po stavljanju štapića slučajno da ispravim papir koji sam postavio izvukoh limeni dio i gle čuda na papiru nekoliko kapi od sredstva čime su štapići natopljeni i jedna varoa.Da li je bilo slučajno ili ne videćemo a o rezultatima ću vas blagovremeno obaveštavati.

Sada očekujem odgovore. Hvala.

Kolega,sto se tice zimskoga prihranjivanja ,naveo si literaturu,"neke" pcelare,predavace i odlucio si se na prihranu sa 0,7l svako vece iako si cuo i procitao,da je najbolje prehranjivati odjednom sto vise,kolicinski i sto kraci vremenski period!Sastva sirupa je sto gusci to bolji,predlozio bih ti sirup 3:2 u korist secera,i odjednom dati 10 l ovakog sirupa,mozes dodati limuna,jabukovog sirceta!Ako nemas hranilice moze ti posluziti i plasticna kanta koju ces staviti u prazan nastavak i u nju sirup,a na povrsinu komad ili komadice stiropora da se pcele nebi gusile u sirupu!
Moljac ce uci u kosnicu ako je staro sace i pcelinje drustvo ne zauzima veci dio nastavka,ili nastavaka,zato ako si stavio nastavak za cuvanje saca,onda si trebao jos pricekati dok malo zahladni kada i moljac nemoze da uleti u kosnicu!Sto se tice varoe i sredstava kojim se mogu tretirati pcelinja drustva,ima na forumu i onih koji imaju iskustva sa spomenutim, i kod kojih se mogu sredstva za tretiranje nabaviti!

[zvones]

Pozdrav svima. Potrebna mi je pomoć oko nekih nedoumica koje sam naveo u novoj temi oko pripreme društava za zimu. Ovom prilikom ih ponavljam jer se niko nije uključio u diskusiju. Odgovori relevantnih pčelara će kako meni tako i drugim pčelarima ( posebno početnicima) biti od velike koristi u daljoj praksi.

Prva: PRIHRANJIVANJE.Raznolikost u literaturi koja obrađuje prihranjivanje društava u pripremi za zimovanje me buni. Neki kažu: šećerni sirup treba spravljati u srazmjeri 2:1 u korist šećera a drugi kažu: 1:1. Slušao san nake predavače koji kažu da u pripremi za zimu treba spravljati što gušći sirup, davati ga u što većim količinama i za što kraće vrijeme. Ja sam 16.08. otpočeo sa prihranom u srazmjeri 1:1 uz dodatke određenih čajeva po 0,7 l uveče i planiram da dam po društvu 10 kg šećera na navedeni način ( meda u košnicama nije bilo više od 2-3kg) Pčele to vrlo rado uzimaju. Međutim možda ja griješim?

Druga: MOLJAC.Prihvatio sam neke sugestije oko čuvanja izgrađenog saća od moljca,pa sam sv izgrađeno saće stavio u nastavak i sve stavio ispod plodišta. Saće iz kojih su se izlegale pčele stavio sam bliže leglu. MEĐUTIM ! Na jednom satu sam primijetio paučinaste tragove shvatio sam da je moljac tu, ali sam ga ipak stavio u plodište računajući da će se pčele obračunati sa njim i da će ram biti spašen. Da li sam pogriješio?

Treća: VAROA.Htio bih da izvršim tretiranje protiv varoe.Kod nas u Podgorici mogu se naći sledeća sredstva: za zadiljavanje: amitraz, varolik i amivar i u obliku štapića: super strip i argus ras ( nadam se da sam dobro ispisao nazive ). Pošto u plodištima ima i otvorenog i zatvorenog legla neznam koje bi raspoloživo sredstvo sada koristio a koje kada nebude bilo više legla. Čitao sam o Bee Vitalu, tekst i prezentacija su me oduševili ali ga kod nas u CG nema (ili ja neznam da ga ima).
Pošto nije bilo odgovora odlučio sam se za Argus Ras štapiće. Danas sam tretirao društva. U jednom društvu imam AV podnjaču i nakon nekoliko minuta po stavljanju štapića slučajno da ispravim papir koji sam postavio izvukoh limeni dio i gle čuda na papiru nekoliko kapi od sredstva čime su štapići natopljeni i jedna varoa.Da li je bilo slučajno ili ne videćemo a o rezultatima ću vas blagovremeno obaveštavati.

Sada očekujem odgovore. Hvala.

Kolega,sto se tice zimskoga prihranjivanja ,naveo si literaturu,"neke" pcelare,predavace i odlucio si se na prihranu sa 0,7l svako vece iako si cuo i procitao,da je najbolje prehranjivati odjednom sto vise,kolicinski i sto kraci vremenski period!Sastva sirupa je sto gusci to bolji,predlozio bih ti sirup 3:2 u korist secera,i odjednom dati 10 l ovakog sirupa,mozes dodati limuna,jabukovog sirceta!Ako nemas hranilice moze ti posluziti i plasticna kanta koju ces staviti u prazan nastavak i u nju sirup,a na povrsinu komad ili komadice stiropora da se pcele nebi gusile u sirupu!
Moljac ce uci u kosnicu ako je staro sace i pcelinje drustvo ne zauzima veci dio nastavka,ili nastavaka,zato ako si stavio nastavak za cuvanje saca,onda si trebao jos pricekati dok malo zahladni kada i moljac nemoze da uleti u kosnicu!Sto se tice varoe i sredstava kojim se mogu tretirati pcelinja drustva,ima na forumu i onih koji imaju iskustva sa spomenutim, i kod kojih se mogu sredstva za tretiranje nabaviti!

Pridružio bih se medonosi u ovim objašnjenjima. Što se tiće prihrane pčele najbolje iskoriste sirup sa nešto manje šečera ali im treba znatno više vremena za odstraniti vodu,
jer treba do poklapanja svesti vodu na nekih 16 do 17% , tako da se za stimulaciju preporuča sirup 50% ili još bolje 40% šečera. Što se tiče prihrane za zimu, kako već reče
medonosa što većim porcijama i tada se preporuča sirup nešto gušći i najbolji omjer količine prerađenog šečera i odstranjivanja vode je kod 60% šečera, kako reče kolega
3:2 u korist šečera . Obzirom da ovo često buni one koji nisu na ti sa matematikom 3:2 = 1,5 :1 . Znači na svaki litar vode treba dodati 1,5 kg šečera . Obzirom da sam već
davno izračunao da je litarska zapremina 1,5 kg šečera jednaka jednom litru lako je izračunati sud u kojem se pravi sirup. Primjer sud od 10 litara može primiti 5 litara vode
i 5x 1,5 kg šečera = 7,5 kg šečera . Priprema : vodu zagrijati do ključanja, zatim isključiti i sipati šečer onoliko kilograma koliko je litara vode ; mješati dok se šečer ne otopi,
što je brzo i zatim nasuti ostatak šečera i ponovo mješati dok se ne otopi . Mješanje najbolje raditi sa drvenom kuvaćom .Vrlo brzo se sirup izbistri i kad se tečnost smiri treba
vidjeti dali ima taloga na dnu. Mješanje je završeno kad nema taloga . Za poboljšanje sirupa je dobro dodati čajeve , a o tome su pisali schumy i medonosa i ukoliko se dodaju
količinu tečnosti treba uzeti zajedno.
Što se tiče varoe ja sam predložio BeeVital obzirom da si neiskusan, a dobro je sredstvo .Obzirom da ti ga je teže nabaviti mislim da si napravio dobar izbor sa Argus Rasom,
jer koliko znam radi se o ekološkom pripravku . Prednost mu je svakako što stoji u plodištu svo vrijeme liježenja zimskih pčela, tako da treba očekivati dobro djelovanje .
Samo se drži uputstva . Po završetku prihrane, nekoliko dana kasnije pogledaj, da nisu ramovi sa leglom prekinuti nekim ramom napunjenim medom. Takve ramove stavi
prema kraju, jer za središnji dio trebaju biti ramovi u kojima su u gornjem dijelu dobri medni vijenci , najmanje za oko trećine rama sa obje strane, a u donjem dijelu leglo.
Po izlasku legla u tom dijelu će biti pčele i organizovati toplotne centre .

[medonosa]

Pozdrav svima. Potrebna mi je pomoć oko nekih nedoumica koje sam naveo u novoj temi oko pripreme društava za zimu. Ovom prilikom ih ponavljam jer se niko nije uključio u diskusiju. Odgovori relevantnih pčelara će kako meni tako i drugim pčelarima ( posebno početnicima) biti od velike koristi u daljoj praksi.

Prva: PRIHRANJIVANJE.Raznolikost u literaturi koja obrađuje prihranjivanje društava u pripremi za zimovanje me buni. Neki kažu: šećerni sirup treba spravljati u srazmjeri 2:1 u korist šećera a drugi kažu: 1:1. Slušao san nake predavače koji kažu da u pripremi za zimu treba spravljati što gušći sirup, davati ga u što većim količinama i za što kraće vrijeme. Ja sam 16.08. otpočeo sa prihranom u srazmjeri 1:1 uz dodatke određenih čajeva po 0,7 l uveče i planiram da dam po društvu 10 kg šećera na navedeni način ( meda u košnicama nije bilo više od 2-3kg) Pčele to vrlo rado uzimaju. Međutim možda ja griješim?

Druga: MOLJAC.Prihvatio sam neke sugestije oko čuvanja izgrađenog saća od moljca,pa sam sv izgrađeno saće stavio u nastavak i sve stavio ispod plodišta. Saće iz kojih su se izlegale pčele stavio sam bliže leglu. MEĐUTIM ! Na jednom satu sam primijetio paučinaste tragove shvatio sam da je moljac tu, ali sam ga ipak stavio u plodište računajući da će se pčele obračunati sa njim i da će ram biti spašen. Da li sam pogriješio?

Treća: VAROA.Htio bih da izvršim tretiranje protiv varoe.Kod nas u Podgorici mogu se naći sledeća sredstva: za zadiljavanje: amitraz, varolik i amivar i u obliku štapića: super strip i argus ras ( nadam se da sam dobro ispisao nazive ). Pošto u plodištima ima i otvorenog i zatvorenog legla neznam koje bi raspoloživo sredstvo sada koristio a koje kada nebude bilo više legla. Čitao sam o Bee Vitalu, tekst i prezentacija su me oduševili ali ga kod nas u CG nema (ili ja neznam da ga ima).
Pošto nije bilo odgovora odlučio sam se za Argus Ras štapiće. Danas sam tretirao društva. U jednom društvu imam AV podnjaču i nakon nekoliko minuta po stavljanju štapića slučajno da ispravim papir koji sam postavio izvukoh limeni dio i gle čuda na papiru nekoliko kapi od sredstva čime su štapići natopljeni i jedna varoa.Da li je bilo slučajno ili ne videćemo a o rezultatima ću vas blagovremeno obaveštavati.

Sada očekujem odgovore. Hvala.

Kolega,sto se tice zimskoga prihranjivanja ,naveo si literaturu,"neke" pcelare,predavace i odlucio si se na prihranu sa 0,7l svako vece iako si cuo i procitao,da je najbolje prehranjivati odjednom sto vise,kolicinski i sto kraci vremenski period!Sastva sirupa je sto gusci to bolji,predlozio bih ti sirup 3:2 u korist secera,i odjednom dati 10 l ovakog sirupa,mozes dodati limuna,jabukovog sirceta!Ako nemas hranilice moze ti posluziti i plasticna kanta koju ces staviti u prazan nastavak i u nju sirup,a na povrsinu komad ili komadice stiropora da se pcele nebi gusile u sirupu!
Moljac ce uci u kosnicu ako je staro sace i pcelinje drustvo ne zauzima veci dio nastavka,ili nastavaka,zato ako si stavio nastavak za cuvanje saca,onda si trebao jos pricekati dok malo zahladni kada i moljac nemoze da uleti u kosnicu!Sto se tice varoe i sredstava kojim se mogu tretirati pcelinja drustva,ima na forumu i onih koji imaju iskustva sa spomenutim, i kod kojih se mogu sredstva za tretiranje nabaviti!

Pridružio bih se medonosi u ovim objašnjenjima. Što se tiće prihrane pčele najbolje iskoriste sirup sa nešto manje šečera ali im treba znatno više vremena za odstraniti vodu,
jer treba do poklapanja svesti vodu na nekih 16 do 17% , tako da se za stimulaciju preporuča sirup 50% ili još bolje 40% šečera. Što se tiče prihrane za zimu, kako već reče
medonosa što većim porcijama i tada se preporuča sirup nešto gušći i najbolji omjer količine prerađenog šečera i odstranjivanja vode je kod 60% šečera, kako reče kolega
3:2 u korist šečera . Obzirom da ovo često buni one koji nisu na ti sa matematikom 3:2 = 1,5 :1 . Znači na svaki litar vode treba dodati 1,5 kg šečera . Obzirom da sam već
davno izračunao da je litarska zapremina 1,5 kg šečera jednaka jednom litru lako je izračunati sud u kojem se pravi sirup. Primjer sud od 10 litara može primiti 5 litara vode
i 5x 1,5 kg šečera = 7,5 kg šečera . Priprema : vodu zagrijati do ključanja, zatim isključiti i sipati šečer onoliko kilograma koliko je litara vode ; mješati dok se šečer ne otopi,
što je brzo i zatim nasuti ostatak šečera i ponovo mješati dok se ne otopi . Mješanje najbolje raditi sa drvenom kuvaćom .Vrlo brzo se sirup izbistri i kad se tečnost smiri treba
vidjeti dali ima taloga na dnu. Mješanje je završeno kad nema taloga . Za poboljšanje sirupa je dobro dodati čajeve , a o tome su pisali schumy i medonosa i ukoliko se dodaju
količinu tečnosti treba uzeti zajedno.
Što se tiče varoe ja sam predložio BeeVital obzirom da si neiskusan, a dobro je sredstvo .Obzirom da ti ga je teže nabaviti mislim da si napravio dobar izbor sa Argus Rasom,
jer koliko znam radi se o ekološkom pripravku . Prednost mu je svakako što stoji u plodištu svo vrijeme liježenja zimskih pčela, tako da treba očekivati dobro djelovanje .
Samo se drži uputstva . Po završetku prihrane, nekoliko dana kasnije pogledaj, da nisu ramovi sa leglom prekinuti nekim ramom napunjenim medom. Takve ramove stavi
prema kraju, jer za središnji dio trebaju biti ramovi u kojima su u gornjem dijelu dobri medni vijenci , najmanje za oko trećine rama sa obje strane, a u donjem dijelu leglo.
Po izlasku legla u tom dijelu će biti pčele i organizovati toplotne centre .

Bravo Zvones vrlo detaljno,precizno,lakorazumljivo,objasnjenjo,ja sam se zurio na utakmicu pa sam kolegi brzo objasnio!Kolega Nenad,ako u kosnici imas 2-3kg meda dodaj 20 litara ovako napravljenog sirupa,2x10 l,i onda si siguran da ce pcele imati solidne zalihe zimnice,a u proljece brz i dobar razvoj,mada bi bilo bolje da imas ovu kolicinu meda,ali pocetnik si pa se svakom desi i desava!Nemoj sada biti skrt i stedjeti,makar na seceru iako nije idealna zimnica, pcele ne stede ni na medu,koliko sada dadnes pcele ce ti toliko donijeti sljedecu sezonu!

[mirsad]

POZ
Kolege smo malo pod pitenje.
Procenat jabukovog sirceta po litru sirupa.
Ili konbinacija sa limunom.
HVALA

MK

[zvones]

POZ
Kolege smo malo pod pitenje.
Procenat jabukovog sirceta po litru sirupa.
Ili konbinacija sa limunom.
HVALA

MK

Ima toga dosta napisanog u vezi toga , a najpoznatiji su recepti iz knjige Taranova "Hrana i ishrana pčela" . Ovdje treba razlučiti dvije stvari, a to je
1. invertovanje šečera i 2. zakiseljavanje šečernog sirupa da bi bio približan medu jer i on sadrži kiseline
Invertovanje je proces razdvajanja složenih šečera na proste, jer složene šečere ne mogu većina organizama usvojiti (kod ljudi se to radi pomoću inzulina)
a kod pčela se taj proces obavlja pomoću enzima invertaze . Da bi se šečer (saharoza , složeni šečer sastavljen od fruktoze i glukoze) invertovao može se to
uraditi pomoću meda u kojem je i enzim invertaze, ali je za to potrebna temperatura oko 35 do 37°C i vrijeme više od 10 dana.
Proces se može obaviti i pomoću kiselina, a najpovoljnija je sirčetna kiselina (esencija) koja ide 3ml/kg šečera (3 ml na kilogram šečera ne na litar sirupa)
Za proces je naravno potrebna i voda te temperatura . Uz spomenute temperature proces traje jednako dugo kao i sa medom, međutim može se skratiti
ako se temperatura podigne, pa je tako dat recept 2l vode 5 kg šečera i tada bi išlo 15 ml esencije: temperatura grijanja 70°C i uz stalno mješanje nekih
90 minuta, tj sat i po. Temperatura nesmije biti veća jer javlja se HMF (primjer nije iz spomenute knjige). Ostale kiseline , a eksperimentirano je sa svim
pa i mravljom i oksalnom idu za tečne 2 ml , a za čvrste 2gr na 1 kg šečera.Od čvrstih je ovdje interesantna limunska (limuntos) jer se može nači u svakoj
prodavnici, jevtina je, a praktično ne isparava ili vrlo malo, pa nije opasna za disajne organe za razliku od esencije.
Mi kad radimo prihranu gubljenje je vremena raditi invertovanje (ja to dobro znam ), a pogotovo je nemoguće za nekog ko ima mnogo društava, ali zato
možemo dodati kiselinu iz više razloga, a osim spomenutog dobro je sredstvo protiv nozemoze, a ima i drugih. U tom slučaju je zaista najbolje jabukovo sirče,
a u nedostatku može i drugo. Tu se može dodati isti omjer kako je gore navedeno ili nešto manje .Kako proračunati omjer ? Ako kiseline (koncetrovane) idu
uglavnom 2 ml ,a sirče je razblaženo na 5 do 10 % , tada ga treba dodati deset do dvadeset puta više . Ja na kg šečera prosječno stavljam oko 20 ml jabukovog
sirčeta ( 5 postotnog ) što bi na 5 kg bilo oko jedne dece .
Alkoholno sirče zbog jakog mirisa stavljam manje iako bi se mogla stavljati ista količina. Što se tiče limuna , postotak je isti , a nebi smetalo kad bi išlo i nešto
više . Umjesto limuna ja sam probao sa grejpom i mogu reči da me je iznenadilo koliko se soka može dobiti od njega, naravno pozitivno.

[mirsad]

POZ
HVALA na opsirnom odgovoru.

MK

[Nenad-CG]

Nijesam se odmah zahvalio na odgovorima iz razloga mogućeg uključenja i drugih pčelara, što ovom prilikom činim.Znajući da su pčelari vrlo inovativni, posebno mi se svidjelo rešenje dodavanja veće količine sirupa pomoću praznog nastavka. Postoji li mogućnost blokiranja matice sa odjednim unosom velike količine sirupa ( 10 l odjednom)?

O načinu, količini i omjeru odnosa šećera i vode u mom slučaju, prevagnulo je Senadovo objašnjenje na temu "Dopuna zaliha meda šećernim sirupom" koji je to kako kaže praktikuje u svom radu. Ne znam koliko na isparenje vode iz nektara - sirupa utiče spojašnja temperatura ( u PG je ovih dana bilo iznad 40 a toplo i sušno vrijeme će se po prognozerima nastaviti i u narednom periodu).

Moguće je da ima još razmiščjanja na ovu temu. Volio bih da čujem Senada i Stipeta, a i druge naravno.

Još jednom hvala na iscrpnim odgovorima i nemojte što zamjerit.

[sahista]

Zlatna sredina.
1,5:1 u korist secera,u slucaju da drustvo uopste nema zaliha meda.U slucaju da drustva imaju i odredjenu kolicinu meda,sasvim je dovoljna dopuna secernog sirupa u odmjeru 1:1.Tako sam ja radio,pcele su prezimile bez problema.
Jos ovu godinu imamo problem sa Varroom,gledajuci da nova srestva odlicnu obaraju Varrou,to je vec prevazidjen problem.
U vezi moljca nemam sta dodati,jos ga nikada nisam vidio.
Pozdrav.

[Nenad-CG]

Evo učinka Argus Rasa nakon 24h od tretiranja u jednoj srednje jakoj zajednici. Prebrojao sam oko 120 jedinki varoe.Kako vrijeme bude odmicalo vidjećemo da li će se broj varoe povećavati ili smanjivati. Poz.

[medonosa]

Nijesam se odmah zahvalio na odgovorima iz razloga mogućeg uključenja i drugih pčelara, što ovom prilikom činim.Znajući da su pčelari vrlo inovativni, posebno mi se svidjelo rešenje dodavanja veće količine sirupa pomoću praznog nastavka. Postoji li mogućnost blokiranja matice sa odjednim unosom velike količine sirupa ( 10 l odjednom)?

O načinu, količini i omjeru odnosa šećera i vode u mom slučaju, prevagnulo je Senadovo objašnjenje na temu "Dopuna zaliha meda šećernim sirupom" koji je to kako kaže praktikuje u svom radu. Ne znam koliko na isparenje vode iz nektara - sirupa utiče spojašnja temperatura ( u PG je ovih dana bilo iznad 40 a toplo i sušno vrijeme će se po prognozerima nastaviti i u narednom periodu).

Moguće je da ima još razmiščjanja na ovu temu. Volio bih da čujem Senada i Stipeta, a i druge naravno.

Još jednom hvala na iscrpnim odgovorima i nemojte što zamjerit.

Nenade,sto se tice blokiranja matice sa 10 l sirupa,je nemoguce da se takvo sto desi!Kako si napisao da se u drustvu(drustvima)nalazi 2-3 kg meda slobodne procjene,u takvome drustvu matica je na redukciji nosenja jaja(ili je prestala) jer nema dovoljno zaliha hrane-pcele su joj dale signal da ce biti gladne ako nastavi normalnim tempom lezenja jaja!!O nacinu,kolicini i omjeru secera ti je napisano,pa ti odluci,nema zlatne sredine,najbolji je med za zimnicu jer sadrzi u sebi i polenov prah koji je energetska hrana za pcele i novo leglo,dok secerni sirup je nuzda kojom se sprijecava ugibanje pcelinjih zajednica od gladi!Sastav secernog sirupa nije zlatna sredina jer pcele lakse"prerade"sirup gdje ima manje vode-vlage jer dok smanje mu udio vlaznosti-vode u njemu,i deponuju u sace i poklapaju,pri ovom veoma teskom i obimnom poslu pcele se "trosi"-iscrpljuje,((nestaju masne naslage koje su joj potrebne za prezimljavanje,unatoc tome kako kolega Sahista kaze i prezimi ce,ali iscrpljena pcela nece moci imati snage za kvalitetan i velik odgoj legla,radi toga te zajednice zaostaju u proljece u razvoju!

[Nenad-CG]

Hvala Medonosa tako ću da uradim.Preći ću na 3:2 i sa kantama u praznim nastavcima da za što kraće vrijeme dam što više sirupa. Poz.

[Vedran Petrović]

Ja sam početnik, no zar se tolikom kolićinom sirupa neće izazvat grabež, il ja nisam pohvatao još sve konce!!!

[medonosa]

Ja sam početnik, no zar se tolikom kolićinom sirupa neće izazvat grabež, il ja nisam pohvatao još sve konce!!!

Zar se nece prije izazvati grabez,ako 10 noci dajes po 1l sirupa,ili 14 noci po 0.7l sirupa?
Jeli lakse dati odjednom 10 l sirupa ili 10 dana po 1l.sirupa?Jeli manje uzbunjivanja pcelinjeg drustva ako ga otvoris jednom u 10 dana ili 10 puta u 10 dana!?Ako je pcelinjak udaljen od kuce jeli jeftinije ici 1 puta u 10 dana ili 10 puta u 10 dana?Ako je drustvo slabo onda ce biti napadnuto od grabezi i sa dodatim 1dcl sirupa i sa 10l sirupa,odbraniti ce se i prezivjet ce ako je dovoljno snazno,zakon prirode!Pcelinje drustvo ce uzeti i 1 l sirupa i 10l za noc,samo ce 10l bolje rasporediti za zimu,biti ce medni vjenci bolji i deblji,ramovi bolje popunjenji i pcela ce sebi bolje rasporediti zimnicu!

[Ismet]

medonosa, i mene interesuje to u vezi tolike količine sirupa u košnici. da li si ikada to radio? koliko društvu srednje jakom (da ne ulazimo u preciznija definiranja jačine društva) treba da preradi tih 10 l sirupa a da se sirup u međuvremenu ne ukiseli, ubuđavi (to mi se dešavalo sa znatno manjom količinom sirupa). hvala na odgovoru

[medonosa]

medonosa, i mene interesuje to u vezi tolike količine sirupa u košnici. da li si ikada to radio? koliko društvu srednje jakom (da ne ulazimo u preciznija definiranja jačine društva) treba da preradi tih 10 l sirupa a da se sirup u međuvremenu ne ukiseli, ubuđavi (to mi se dešavalo sa znatno manjom količinom sirupa). hvala na odgovoru

Ismete,uzet ce ga iz hranilice(ako imas hranilice takve zapremine,kod mene staje 15l)ili iz kante,za jedan ili dva dana najvise!Nece se sirup ukiseliti,tako brzo ,jos ako je u omjeru 3:2 onda vrlo tesko!

Ovo pod krovom nisu polunastavci jer ih ne koristim,vec hranilce,15l zapremine,pripremljene ako zatreba da zimnicu obezbjedim,ili u ovom slucaju su vjestacki rojevi na praznom sacu i satnim osnovama!

[zvones]

Ja sam početnik, no zar se tolikom kolićinom sirupa neće izazvat grabež, il ja nisam pohvatao još sve konce!!!

U vrijeme kad je nestašica hrane u prirodi pčele sklone grabeži ( obično su to starije pčele ) stalno obilaze košnice i probavaju ući . Stražarice ih sprječavaju u tome,
a poneka bude i ubijena. Spriječiti grabež nemogu društva sa kojima nešto nije u redu, a najčešće je bez matice i zbog toga nevoljno. Druga mogučnost je ako pregled
nekog društva u vrijeme nestašice i vručina , predugo traje i pri tome je košnica otvorena , pa je pčelama teško braniti . Zbog toga leta treba suziti ( ja skidam i
poletaljke), ako treba prihraniti - sva društva prihraniti i tada nema brige.

Vidim da je medonosa već odgovorio dok sam pisao.

[medonosa]

Ja sam početnik, no zar se tolikom kolićinom sirupa neće izazvat grabež, il ja nisam pohvatao još sve konce!!!

U vrijeme kad je nestašica hrane u prirodi pčele sklone grabeži ( obično su to starije pčele ) stalno obilaze košnice i probavaju ući . Stražarice ih sprječavaju u tome,
a poneka bude i ubijena. Spriječiti grabež nemogu društva sa kojima nešto nije u redu, a najčešće je bez matice i zbog toga nevoljno. Druga mogučnost je ako pregled
nekog društva u vrijeme nestašice i vručina , predugo traje i pri tome je košnica otvorena , pa je pčelama teško braniti . Zbog toga leta treba suziti ( ja skidam i
poletaljke), ako treba prihraniti - sva društva prihraniti i tada nema brige.

Vidim da je medonosa već odgovorio dok sam pisao.

Bravo Zvones,spomenuo si sve ostalo sto ja nisam ,oko poletaljki samo da nadodam,ja ni na jednoj kosnici nemam poletaljke,uopste,radi toga je nisam ni spominjao !

[Ismet]

hvala na odgovoru medonosa.
Zvones, vjeruj da mi je grabež prošle jeseni ubila dva izuzetno jaka društva. mojom greškom, nisam im bio smanjio leta a plus sam na onom ultra jakom imao na prvom nastavku okruglo leto, na žalost
ne kaže se džaba - koga su zmije ujedale i guštera se boji
ove godine širina leta je spram snage društva, slabije društvo (brojčano) ima malo leto (3-4 cm) pa do onih jakih koja su imala 15-20 cm. ni tim jakim nisam leto otvarao preko cijele košnice. sjajno su se organizirale pčelice, čak ni brade nije bilo a i sami znate kakve su vrućine iza nas.

[zvones]

hvala na odgovoru medonosa.
Zvones, vjeruj da mi je grabež prošle jeseni ubila dva izuzetno jaka društva. mojom greškom, nisam im bio smanjio leta a plus sam na onom ultra jakom imao na prvom nastavku okruglo leto, na žalost
ne kaže se džaba - koga su zmije ujedale i guštera se boji
ove godine širina leta je spram snage društva, slabije društvo (brojčano) ima malo leto (3-4 cm) pa do onih jakih koja su imala 15-20 cm. ni tim jakim nisam leto otvarao preko cijele košnice. sjajno su se organizirale pčelice, čak ni brade nije bilo a i sami znate kakve su vrućine iza nas.

Da parafraziram Liebiga , jedno leto je bilo previše . Treba vidjeti razliku (u bezpašnom periodu) između suženog leta i proširenog . Na proširenom letu ima masa stražarica
i stalno trče "tamo , ovamo" i ponekad napadaju i svoje pčele u strahu da je tuđica. Kod suženog leta je mnogo manje stražarica , a ako još nema poletaljke od dvije do pet
najviše. Tada su toliko sigurne da se ponekad ne uznemiravaju kad osa uđe na leto, ali više neće izaći , obično je iznesena. Vidio sam da medonosa nema poletaljke ali se
zaboravi i previdi. Kod mene imaju samo tri podnice na kojima se ne mogu skinuti ali će i one za neki dan biti zamjenjene .Treba vidjeti koliko su ove sa poletaljkama
uznemiravane, a uznemiravanja na ovim bez poletaljki gotovo i nema, bez obzira na snagu.

[Nenad-CG]

HITNO!!!!!

Sinoć sam napravio sirup u srazmjeri 3:2 i to 15 kg šećera i 10 l vode. U vodi nakon što je proključala stavio sam čaj i skinuo sa ringle, nakon pola sata iscijedio čaj i sjedinio sa šećerom . Ovako spremljen sirup davao sami prethodnih noći i pčele se to uzimale bez problema. Međutim u gore navedenu količinu sipao sam i 3 dl jabukovog sirćeta 4%. Sve sam to podijeli na tri dijela i sinoć dao pčelama u kanticama od po 6 l preko satonoša u plodištu i praznog nastavka. Prije 10 minuta preko zamreženog zbjega pogledam i računam da su pčele to ispraznile MEĐUTIM iznenađenje, u sva tri društva sirup skoro da nije taknut. Mali broj pčela se nalazi na obodu kantice i stiroporu kojeg san stavio.Pretpostavljam da ih je sirće poremetilo (u pretthodnoj prihrani ga nijesam koristio) i da zbog njega nijesu skoro takle sirup.
Da li sam u pravu ili ne i šta raditi žao bi mi bilo da mi sirup propadne .

[zvones]

HITNO!!!!!

Sinoć sam napravio sirup u srazmjeri 3:2 i to 15 kg šećera i 10 l vode. U vodi nakon što je proključala stavio sam čaj i skinuo sa ringle, nakon pola sata iscijedio čaj i sjedinio sa šećerom . Ovako spremljen sirup davao sami prethodnih noći i pčele se to uzimale bez problema. Međutim u gore navedenu količinu sipao sam i 3 dl jabukovog sirćeta 4%. Sve sam to podijeli na tri dijela i sinoć dao pčelama u kanticama od po 6 l preko satonoša u plodištu i praznog nastavka. Prije 10 minuta preko zamreženog zbjega pogledam i računam da su pčele to ispraznile MEĐUTIM iznenađenje, u sva tri društva sirup skoro da nije taknut. Mali broj pčela se nalazi na obodu kantice i stiroporu kojeg san stavio.Pretpostavljam da ih je sirće poremetilo (u pretthodnoj prihrani ga nijesam koristio) i da zbog njega nijesu skoro takle sirup.
Da li sam u pravu ili ne i šta raditi žao bi mi bilo da mi sirup propadne .

Nisam baš za pisanje, jer noćas mi je ukraden auto i zbog toga jutros nisam otišao na pčelinjak . Odgovaram, ipak zbog toga jer sam ja pisao o stavljanju kiseline u sirup.
Ako uzmemo da je normalno druge koncetrovane kiseline (osim sirčetne) staviti 2 ml na kg šečera, a jabučna je 4 % što je 25 puta slabije, tada je to 50 ml ili 0,5 dcl .15 kg
šečera po 0,5dcl je 7,5 dcl , što znači da nisi puno stavio. Ja sam stavljao malo manje , što sam i pisao oko 0,5 dcl također jabučne kiseline na 3kg. šečera, što je negdje
0,17 / kg. Po ovom tvom 3 dcl/ 15 kg je 0,2 dcl/kg šečera , neznatno više nego sam ja stavljao. Nisam stavljao čajeve ( nisam se pripremio ) a pčele su bez problema 2 do
2,5 l sirupa prenosile za noć .Međutim u flaše za lovljenje osa sam stavljao koru od banane , kasnije i šljive , vode oko 2dcl i najmanje 0,5 dcl jabučne kiseline. U flašu su
osim osa išle i pčele , pa sam sipao još kiseline i opet su išle, tako da sam na kraju sipao sirčetnu koja ima jači miris. Ovo pišem zbog toga jer nevjerujem da je u pitanju
jabučna kiselina. Savjetujem da izvadiš kante(poklopiš košnice i skloniš kante tamo gdje ne mogu pčele ni ose osjetiti miris), a zatim pregledaš društva da vidiš jesu li
oslabila ( jer tako izgleda, kao da nema dovoljno pčela i vjerovatno legla ) . Ako ipak vidiš da ih ima dovoljno , napravi barem pola količine ali jaču smjesu 1l. vode sa 2kg
šečera ili približno , recimo 4l vode i 7 kg šečera, pa pomiješaj i tada im daj na dva ili tri puta . U slučaju da su pčele oslabile (vidi ima li matica ) nije ti još kasno stimulirati (obzirom gdje si ). Na tih 15 kg šečera dodaj još 5 do 6 l vode tople i dobro izmješaj,pa daji svaki drugi ili treći dan u normalne hranilice koje imaš ( poslje prvog puta vidi
hoće li sve uzeti za jednu noć ili za 24 sata). Prati hoće li biti unosa polena .

[Nenad-CG]

Hvala Zvones.
Kako sam u žurbi napisao tekst nisam bio u potpunosti precizan. Sinoć sam dao sirup na opisani način a preksinoć sam ga napravio ,jer mi je te noći iskrsao hitan posao i morao sam da odem tako da nijesam izvršio potrebne pripreme . Pošto sam kasno došao od tog istog sirupa sam odvojio za tri društva po 06 l ( u koji još uvjek nijesam stavio sirće) i dao im u postojeće hranilice. Kao i obično pčele su to u toku noći unijele. Sirće sam stavio neposredno prije sinoćnjeg davanja sirupa pčelama.
Na početku prihrane 16.08. izvršio sam pregled društva su imala od od 3-6 ram legla i pčele od 7-11 ulica tako da mi ne izgleda da su slaba a noć prije su normalno uzela po 0,6 l tog istog sirupa ali bez sirćeta. Inače za svo vrijeme prihrane sam koristio mješavinu čajeva koje su pčele uzimale vrlo rado. Prije 20 min. kroz zbjeg sam pogledao stanje je bilo bez promjene.
Pošto mi se učinjelo hitnim a nije bilo odgovora otvorio sam novu temu " Potrebna pomoć : pčele neće sirup" cijeneći da ću tako prije doći do odgovora.

[Nenad-CG]

Zvones, žao mi je što ti se to desilo.Vjerujem da ćeš pronaći auto a da će se lopovi - lupeži - jajare i krminalci pošteno kazniti. Pčele se normalno ponašaju unose po malo polena. Znači li da ću ovaj sirup morati da prospem.