Postano: 17 sij 2010, 14:07
PČELARSTVO BOSNE I HERCEGOVINE
BHP FORUM, bosansko - hercegovački pčelarski forum - Pčela - Jedno od čuda Božijega stvaranja ******************* Herbal "OAZA" Varoa STOP - PREMIUM BLEND ********************
https://pcelarstvo-nahl.com/forum/
LR kosnice
Stranica: 1/2.
Postano: 17 sij 2010, 14:13
Postano: 17 sij 2010, 14:15
saša dobro na došao na forum i hvala na lijepim fotkama.
Ovo što vidim polena je fenomenalno samo je to patnja za gledat a i pčelama isto tako , dezorjentacija i gube vrijeme . Bolje riješenje su unutrašnji hvatači ili konstantno držanje vanjski hvatača na košnici i uključivanje po potrebi.
Ovo što vidim polena je fenomenalno samo je to patnja za gledat a i pčelama isto tako , dezorjentacija i gube vrijeme . Bolje riješenje su unutrašnji hvatači ili konstantno držanje vanjski hvatača na košnici i uključivanje po potrebi.
Postano: 17 sij 2010, 14:17
Postano: 17 sij 2010, 14:24
Hvala na pozdravima Senade,takodje ih upucujem za tebe....slazem se sa tobom u pogledu hvataca za polen,tako da ih postavljam vrlo kratko svestan njihovih nedostataka...
Pozdrav jos jednom za tebe.
Pozdrav jos jednom za tebe.
Postano: 17 sij 2010, 14:27
Postano: 17 sij 2010, 14:33
Postano: 17 sij 2010, 15:09
Postano: 17 sij 2010, 20:42
pozdrav za Sašu i dobrodošao.
Slike su super.
Očigledno da su hvatači polena tek uključeni ili nisu prošli "prilagođavanje". I kod mene je ovako bilo prvih par dana po postavljanju vanjskih hvatača. Ali kako je vrijeme prolazilo pčele su se lagano navikavale i sve bilo ok. Iz mog iskustva sa vanjskim hvatačima veoma je bitno zatvoriti sve rupe i rupice na košnici jer ih pčele veoma lako pronalaze. Treba voditi računa i o vremenu koliko dugo držimo "uključene" hvatače....
Slike su super.
Očigledno da su hvatači polena tek uključeni ili nisu prošli "prilagođavanje". I kod mene je ovako bilo prvih par dana po postavljanju vanjskih hvatača. Ali kako je vrijeme prolazilo pčele su se lagano navikavale i sve bilo ok. Iz mog iskustva sa vanjskim hvatačima veoma je bitno zatvoriti sve rupe i rupice na košnici jer ih pčele veoma lako pronalaze. Treba voditi računa i o vremenu koliko dugo držimo "uključene" hvatače....
Postano: 17 sij 2010, 22:17
Sasa pozdrav iz Breze.
Zaista divne slike Sasa ali slike uvjek pokzuju samo svarno stanje, sto se kod tebe i vidi.
Pozzzz
Zaista divne slike Sasa ali slike uvjek pokzuju samo svarno stanje, sto se kod tebe i vidi.
Pozzzz
Postano: 18 sij 2010, 00:12
sasa Pozz i od mene,Slike su super ,Svaka cast....Nadam se da cemo se lijepo druziti
Postano: 18 sij 2010, 02:42
Pozdrav Sasadoboj. Šta da kažem na fotke nego da su lijepe. Nadam se da ćeš biti aktivan na ovom forumu i da ćemo se lijepo družiti i izmjeniti iskustva i mišljenje.
Postano: 18 sij 2010, 10:31
Nadam se da ce slika bidi dovoljno vidljiva za citanje tekstualnog sadrzaja.Slika predstavlja kalendar izvodjenja matice po danima koji su oznaceni brojevima na vanjskom rubu,sto nam moze pomoci prilikom vestackog razrojavanja ako odlucimo da za svoje potrebe sami proizvodimo matice.Te nas aktivnosti ocekuju vec krajem aprila.Na nekoj od predhodnih slika prikazao sam dvodelni nukleus,koji je po mom skromnom iskustvu dosta dobro resenje,pa se nadam da cu nekome dati ideju za identicnim resenjem za sopstvenu proizvodnju matica.
Svako resenje koje ima za posledicu ocuvanje vlastitog budzeta zavredjuje paznju,posebno kada se ima u vidu da jedna sparena matica kosta i do 15 KM.
Postano: 03 vel 2010, 18:50
Pozdrav!
G-dine Sasadoboj, koristite li H.R., i ako jeste, kad i kako? A ako ne, koji metod upražnjavate i koji se najbolje pokazao?
S poštovanjem! P.S. Čestitke za lijepe slike!
G-dine Sasadoboj, koristite li H.R., i ako jeste, kad i kako? A ako ne, koji metod upražnjavate i koji se najbolje pokazao?
S poštovanjem! P.S. Čestitke za lijepe slike!
Postano: 05 vel 2010, 10:49
postovanje,kolega Sevdahlija...
- postupak kod koristenja maticne resetke bi ukratko bio sledeci
Stimulativnim prihranjivanjem i izmenom mesta nastavaka tokom marta i aprila postigao sam da krajem aprila meseca jedno proizvodno LR drustvo ima oko 40 000 pcela i oko 7-9 ramova legla.Dakle,drustvo je na 2 LR nastavka.
Pored kosnice na koju stavljam maticnu resetku postavljam prazan LR nastavak,i to ce nam biti buduce plodiste.Plodiste formiram sa 2-3 rama otvorenog legla i maticom,zatim 1-2 rama meda i polena ,a ostatak popunjavam satnim osnovama.Na njega stavljam maticnu resetku.Sada samo zamenim mesta,i formirano plodiste postavljam na postojecu podnjacu,pcele koje su van kosnice nesmetano ulaze u plodiste.Preostalo leglo,uglavnom je zatvoreno,stavljam iznad MR u drugi nastavak,gde se moze dodati takodje 1-2 SO.Na vrhu,u 3. telu nalaze se preostali ramovi sa medom,sa praznim izradjenim ramovima.
Nakon 5-6 dana,obavezno se pregleda 2.nastavak sa zatvorenim leglom iznad MR,jer se obicno po krajevima ramova zatvorenog legla u momentu stavljanja MR nalazi i nesto otvorenog legla i pcele cesto povuku maticnjake.Iste porusimo,i ramove vratimo na svoje mesto.Za desetak dana svo leglo u medistu ce biti izlezeno,i oslobodice nam prostor za unos nektara.
Neko preporucuje postavljanje MR u vreme cvetanja jabuke,dakle oko 20.04.Medjutim,do pocetka bagremove pase plodiste biva prebukirano polenom i leglom te mi je veoma cesto najbolja drustva zadesio rojevi nagon.Samo da podsetim,da je rojevi nagon vec prisutan kada je kolicina otvorenog legla manja od kolicine zatvorenog legla.
Imajuci to u vidu,maticnu resetku postavljam u trenutku kada je bagremov cvat duzine oko 2 cm,a to je kalendarski oko 1.maja.Od tog dana bagrem obicno cvati za oko 7 dana.
Pozdrav...
- postupak kod koristenja maticne resetke bi ukratko bio sledeci
Stimulativnim prihranjivanjem i izmenom mesta nastavaka tokom marta i aprila postigao sam da krajem aprila meseca jedno proizvodno LR drustvo ima oko 40 000 pcela i oko 7-9 ramova legla.Dakle,drustvo je na 2 LR nastavka.
Pored kosnice na koju stavljam maticnu resetku postavljam prazan LR nastavak,i to ce nam biti buduce plodiste.Plodiste formiram sa 2-3 rama otvorenog legla i maticom,zatim 1-2 rama meda i polena ,a ostatak popunjavam satnim osnovama.Na njega stavljam maticnu resetku.Sada samo zamenim mesta,i formirano plodiste postavljam na postojecu podnjacu,pcele koje su van kosnice nesmetano ulaze u plodiste.Preostalo leglo,uglavnom je zatvoreno,stavljam iznad MR u drugi nastavak,gde se moze dodati takodje 1-2 SO.Na vrhu,u 3. telu nalaze se preostali ramovi sa medom,sa praznim izradjenim ramovima.
Nakon 5-6 dana,obavezno se pregleda 2.nastavak sa zatvorenim leglom iznad MR,jer se obicno po krajevima ramova zatvorenog legla u momentu stavljanja MR nalazi i nesto otvorenog legla i pcele cesto povuku maticnjake.Iste porusimo,i ramove vratimo na svoje mesto.Za desetak dana svo leglo u medistu ce biti izlezeno,i oslobodice nam prostor za unos nektara.
Neko preporucuje postavljanje MR u vreme cvetanja jabuke,dakle oko 20.04.Medjutim,do pocetka bagremove pase plodiste biva prebukirano polenom i leglom te mi je veoma cesto najbolja drustva zadesio rojevi nagon.Samo da podsetim,da je rojevi nagon vec prisutan kada je kolicina otvorenog legla manja od kolicine zatvorenog legla.
Imajuci to u vidu,maticnu resetku postavljam u trenutku kada je bagremov cvat duzine oko 2 cm,a to je kalendarski oko 1.maja.Od tog dana bagrem obicno cvati za oko 7 dana.
Pozdrav...
Postano: 05 vel 2010, 18:03
Pozdrav sasadoboj!sasadoboj je napisao/la:postovanje,kolega Sevdahlija...
- postupak kod koristenja maticne resetke bi ukratko bio sledeci
Stimulativnim prihranjivanjem i izmenom mesta nastavaka tokom marta i aprila postigao sam da krajem aprila meseca jedno proizvodno LR drustvo ima oko 40 000 pcela i oko 7-9 ramova legla.Dakle,drustvo je na 2 LR nastavka.
Pored kosnice na koju stavljam maticnu resetku postavljam prazan LR nastavak,i to ce nam biti buduce plodiste.Plodiste formiram sa 2-3 rama otvorenog legla i maticom,zatim 1-2 rama meda i polena ,a ostatak popunjavam satnim osnovama.Na njega stavljam maticnu resetku.Sada samo zamenim mesta,i formirano plodiste postavljam na postojecu podnjacu,pcele koje su van kosnice nesmetano ulaze u plodiste.Preostalo leglo,uglavnom je zatvoreno,stavljam iznad MR u drugi nastavak,gde se moze dodati takodje 1-2 SO.Na vrhu,u 3. telu nalaze se preostali ramovi sa medom,sa praznim izradjenim ramovima.
Nakon 5-6 dana,obavezno se pregleda 2.nastavak sa zatvorenim leglom iznad MR,jer se obicno po krajevima ramova zatvorenog legla u momentu stavljanja MR nalazi i nesto otvorenog legla i pcele cesto povuku maticnjake.Iste porusimo,i ramove vratimo na svoje mesto.Za desetak dana svo leglo u medistu ce biti izlezeno,i oslobodice nam prostor za unos nektara.
Neko preporucuje postavljanje MR u vreme cvetanja jabuke,dakle oko 20.04.Medjutim,do pocetka bagremove pase plodiste biva prebukirano polenom i leglom te mi je veoma cesto najbolja drustva zadesio rojevi nagon.Samo da podsetim,da je rojevi nagon vec prisutan kada je kolicina otvorenog legla manja od kolicine zatvorenog legla.
Imajuci to u vidu,maticnu resetku postavljam u trenutku kada je bagremov cvat duzine oko 2 cm,a to je kalendarski oko 1.maja.Od tog dana bagrem obicno cvati za oko 7 dana.
Pozdrav...
Hvala na odgovoru. Dakle, ograničavate maticu na jedno plodište. Imate li leto na H.R. i zatvarate li ga i kad i koliko dugo? Jeste li probali druge načine i kako su se pokazali? Npr. Belčićev, dva plodišta+H.R.+medište ili bez H.R., ili s polunastavcima itd. Posebno je zabrinjavajuće rojenje.
S poštovanjem!
Postano: 06 vel 2010, 10:21
Pokusao sam jedino Avramovu metodu razdvajanja sabiracica od spremacica koristenjem univerzalne podnjace,medjutim nakon ubacivanja zicanog uloska pcele ne osecaju maticu ispod i pocinju da izvlace maticnjake.
Slika prikazuje podnjacu sa dva leta sa zadnje strane,jedno prema dole tj. plodistu,a drugo za izletnice iz medista.
Za sada se drzim metoda ogranicavanja matice u jednom plodistu,ne zato sto je taj metod najbolji,nego sto je to stvar navike.
Slika prikazuje podnjacu sa dva leta sa zadnje strane,jedno prema dole tj. plodistu,a drugo za izletnice iz medista.
Za sada se drzim metoda ogranicavanja matice u jednom plodistu,ne zato sto je taj metod najbolji,nego sto je to stvar navike.
Postano: 07 vel 2010, 23:08
Poštovanje!sasadoboj je napisao/la:Pokusao sam jedino Avramovu metodu razdvajanja sabiracica od spremacica koristenjem univerzalne podnjace,medjutim nakon ubacivanja zicanog uloska pcele ne osecaju maticu ispod i pocinju da izvlace maticnjake.
Slika prikazuje podnjacu sa dva leta sa zadnje strane,jedno prema dole tj. plodistu,a drugo za izletnice iz medista.
Za sada se drzim metoda ogranicavanja matice u jednom plodistu,ne zato sto je taj metod najbolji,nego sto je to stvar navike.
http://i910.photobucket.com/albums/ac30 ... C00386.jpg
Hvala na odgovoru, ali zaboravili ste mi reći kako s rojenjem. Kod tog metoda ograničavanja matice na P1, skoro pa obavezno dolazi do rojenja pa se mora vršiti prevješavanje okvira. A što se tiče Avrama, s njim sam lično bio u njegovoj rezidenciji u Sarajevu. Njegova knjiga nosi naslov nešto kao pčelarenje za 21. vijek i u njoj ima "Avramova metoda..." za taj 21. vijek. Ja sam s njim bio u 20-om vijeku, a, evo, deseta curi godina 21. vijeka, a Avramovu metodu ne čujem i nevidim baš negdje upražnjenu, a nekamoli kao popularnu. Ima Belčićeva metoda. Pročitaj pa će ti tek tada biti jasno šta je ta Avramova. A razmisli i o Dijamantnom pravilu. Valja svašta znati i probati na ovako lošim godinama. Ako budete kadgod u srednjoj Bosni, bujrum kod mene.
Srdačan pozdrav!
Postano: 08 vel 2010, 11:19
postovanje !
U potpunosti se slazem da je problem pojave rojevog nagona u plodistu sa jednim telom prisutan u vremenu bagremove pase.Zbog toga sam vreme ogranicavanja matice pomerio kasnije nego sto bi inace trebao.Medjutim,cesto ni to nije dovoljno,plodiste za kratko vreme biva prebukirano.Ukoliko je unos polena posebno izdasan,cesto sam primoran da oduzmem po 1-2 rama sa polenom,dodavajuci prazne ramove ili satne osnove.
Misljena sam ipak da odlucujucu ulogu igra kvalitet matice.Jer,ako pocetak medobranja docekam sa podjednako jakim drustvima,a na kraju neka drustva unesu 3kg,a neka 33 kg meda,tu se moze malo sta uciniti.Svakako da sam predhodno obezbedio dovoljan prostor za lezenje matice,dobru ventilaciju,satne osnove za mlade pcele,kvalitetno sace,mladu maticu...ipak neka me oduseve a neka razocaraju.
U potpunosti se slazem da je problem pojave rojevog nagona u plodistu sa jednim telom prisutan u vremenu bagremove pase.Zbog toga sam vreme ogranicavanja matice pomerio kasnije nego sto bi inace trebao.Medjutim,cesto ni to nije dovoljno,plodiste za kratko vreme biva prebukirano.Ukoliko je unos polena posebno izdasan,cesto sam primoran da oduzmem po 1-2 rama sa polenom,dodavajuci prazne ramove ili satne osnove.
Misljena sam ipak da odlucujucu ulogu igra kvalitet matice.Jer,ako pocetak medobranja docekam sa podjednako jakim drustvima,a na kraju neka drustva unesu 3kg,a neka 33 kg meda,tu se moze malo sta uciniti.Svakako da sam predhodno obezbedio dovoljan prostor za lezenje matice,dobru ventilaciju,satne osnove za mlade pcele,kvalitetno sace,mladu maticu...ipak neka me oduseve a neka razocaraju.
Postano: 09 vel 2010, 15:49
Pozdrav!sasadoboj je napisao/la:postovanje !
U potpunosti se slazem da je problem pojave rojevog nagona u plodistu sa jednim telom prisutan u vremenu bagremove pase.Zbog toga sam vreme ogranicavanja matice pomerio kasnije nego sto bi inace trebao.Medjutim,cesto ni to nije dovoljno,plodiste za kratko vreme biva prebukirano.Ukoliko je unos polena posebno izdasan,cesto sam primoran da oduzmem po 1-2 rama sa polenom,dodavajuci prazne ramove ili satne osnove.
Misljena sam ipak da odlucujucu ulogu igra kvalitet matice.Jer,ako pocetak medobranja docekam sa podjednako jakim drustvima,a na kraju neka drustva unesu 3kg,a neka 33 kg meda,tu se moze malo sta uciniti.Svakako da sam predhodno obezbedio dovoljan prostor za lezenje matice,dobru ventilaciju,satne osnove za mlade pcele,kvalitetno sace,mladu maticu...ipak neka me oduseve a neka razocaraju.
Bravo, i hvala na iskrenosti. I neka mi sada opet neko kaže da je prednost LR-a nad DB-om u tome što se kod LR-a radi nastavcima, a kod DB-a okvirima!
S poštovanjem!
Postano: 10 vel 2010, 18:13
Pozdrav....sasadoboj je napisao/la:,maticnu resetku postavljam u trenutku kada je bagremov cvat duzine oko 2 cm,a to je kalendarski oko 1.maja.Od tog dana bagrem obicno cvati za oko 7 dana..
Raniji godina sam radio uglavnom, ovako kao što je saša naveo i nisam imao rojevnog nagona iznimno 3-4 zajednice.
Prošle godine sam ograničavo maticu 20 .04 i imao sam grdni problema . Da li je u pitanju takva godina ili moj metod toće mo da vidimo.
NAime sve zajednice koje su se rojile donijele su meda za vrcanje, što u principu nije slučaj sa zajednicom koja uđe u rojevni nagon..
Imam namjeru da isprobam ograničavanje matice tek kad krene unos bagrema i to onaj jači (2-3 dan) Mislim da neće biti problema što se tiče deponovanje nektara, postoji bojazan da u to vrijeme stavljanjem MR mogao bi se umanjiti unos ( ovo je teoretski) i da bi krenule u prisilne matičnjake . Dosadašnja praksa uglavnom pokazala je da sve one zajednice koje uđu u rojevni nagon ako je paša dobra , većina odustaju od rojevnog nagona....
Do pojave bagrema treba održavati radno raspoloženje nedozvoliti im da besposličare i razmišljaju o rojenju
Postano: 11 vel 2010, 03:24
Nadovezao bi se na ovu temu o rojevnom nagonu iako nemam bagremove paše.
I u pčelarenju vrijedi jedna narodna poslovica " ne možeš imati i pare i jare". Oni koji su to pokušali dobro znaju o čemu pričam. Matice koje imaju izražen nagon za rojenje nebi trebalo ograničavati na jedno plodište. Ovakve matice nisu pogodne za medobranje ali su dobre za razvoj pčelinjaka i to je svršena priča. Poznata je jedna od osobina krenjske pčele da je sklona rojenju. Ako se malo potrudimo i pčelinjak opremimo selekcioniranim ne rojevnim maticama tek onda možemo govoriti o tehnologiji kada i kako ograničiti maticu na jedan nastavak za vrijeme pojačane paše.
Složio bi se sa Senadom da treba društvo držati u radnom raspoloženju i dodao tokom cjele godine. Tek tako možemo izvući maksimum od svojih pčelica i od pašnih prilika.
Pozdrav...
I u pčelarenju vrijedi jedna narodna poslovica " ne možeš imati i pare i jare". Oni koji su to pokušali dobro znaju o čemu pričam. Matice koje imaju izražen nagon za rojenje nebi trebalo ograničavati na jedno plodište. Ovakve matice nisu pogodne za medobranje ali su dobre za razvoj pčelinjaka i to je svršena priča. Poznata je jedna od osobina krenjske pčele da je sklona rojenju. Ako se malo potrudimo i pčelinjak opremimo selekcioniranim ne rojevnim maticama tek onda možemo govoriti o tehnologiji kada i kako ograničiti maticu na jedan nastavak za vrijeme pojačane paše.
Složio bi se sa Senadom da treba društvo držati u radnom raspoloženju i dodao tokom cjele godine. Tek tako možemo izvući maksimum od svojih pčelica i od pašnih prilika.
Pozdrav...
Postano: 11 vel 2010, 23:28
Poštovanje!
Imao sam vrlo loša iskustva sa selekcionisanim maticama i njih više ne uzimam, bar ne u većim količinama, nego 4-5 tek radi krvi, a blizu mene je prijatelj mi, koji je proizvođač (ili uzgajivač matica). Čast svakome, poštujem svačiji trud jer svi mi radimo i stalno pokušavamo nešto bolje postići i neka se zbog mog mišljenja i praktičnog rada niko ne nađe uvrijeđen. Problem jakog društva jeste naročit u lošim godinama, a kako vidimo - sve su gore, te se zato matici ne smije dozvoliti da radi šta ona hoće. To su tzv. tihe paše. Jer, ako bismo pustili kravi da ide gdje hoće i radi šta hoće, ona bi odmah u djetelinu, premda je to njena smrt, a naša velika šteta. Poštujem i priznajem selekciju u svakom pogledu, ali rojenje je prirodni i Božji dar koji niko ne može zaustaviti i to je sreća i za nas, a posebno za pčele. Imao sam ja slučajeva da bude i rojenja i meda te ne pije baš vode da med ne donose rojevna društva. Dabogda mi se uvijek onako rojila. No, odstupanja su svugdje prisutna pa i u ovoj branši, a u pčelarstvu mnogo toga nije dvosjekli, no i trosjekli mač. Posebna su priča pčelinje paše. Ne mogu se ja porediti npr. sa Srbijancem koji postavi pčelinje zajednice tik do suncokreta ili uljane repice i slično, a polja se pružaju hektarima. Kod i oko mene bagrem skoro redovno omahne, te ostaju livada i šuma. Probao sam i seliti, ali to je belaj belaja. I, šta sad?! Šuti i trpi! Kažu da se sedmi dan i mejit na kabur navikne. P.S. Već sam počeo raduškati u garaži: furuna, radio, cirkular, piljevina, kahva i cigara... dobro dođu protiv ove ubistvene zimske dosade.
Srdačan pozdrav svima!
Schumy, gdje si, brate, javi se! Šta ima u Istri?
Imao sam vrlo loša iskustva sa selekcionisanim maticama i njih više ne uzimam, bar ne u većim količinama, nego 4-5 tek radi krvi, a blizu mene je prijatelj mi, koji je proizvođač (ili uzgajivač matica). Čast svakome, poštujem svačiji trud jer svi mi radimo i stalno pokušavamo nešto bolje postići i neka se zbog mog mišljenja i praktičnog rada niko ne nađe uvrijeđen. Problem jakog društva jeste naročit u lošim godinama, a kako vidimo - sve su gore, te se zato matici ne smije dozvoliti da radi šta ona hoće. To su tzv. tihe paše. Jer, ako bismo pustili kravi da ide gdje hoće i radi šta hoće, ona bi odmah u djetelinu, premda je to njena smrt, a naša velika šteta. Poštujem i priznajem selekciju u svakom pogledu, ali rojenje je prirodni i Božji dar koji niko ne može zaustaviti i to je sreća i za nas, a posebno za pčele. Imao sam ja slučajeva da bude i rojenja i meda te ne pije baš vode da med ne donose rojevna društva. Dabogda mi se uvijek onako rojila. No, odstupanja su svugdje prisutna pa i u ovoj branši, a u pčelarstvu mnogo toga nije dvosjekli, no i trosjekli mač. Posebna su priča pčelinje paše. Ne mogu se ja porediti npr. sa Srbijancem koji postavi pčelinje zajednice tik do suncokreta ili uljane repice i slično, a polja se pružaju hektarima. Kod i oko mene bagrem skoro redovno omahne, te ostaju livada i šuma. Probao sam i seliti, ali to je belaj belaja. I, šta sad?! Šuti i trpi! Kažu da se sedmi dan i mejit na kabur navikne. P.S. Već sam počeo raduškati u garaži: furuna, radio, cirkular, piljevina, kahva i cigara... dobro dođu protiv ove ubistvene zimske dosade.
Srdačan pozdrav svima!
Schumy, gdje si, brate, javi se! Šta ima u Istri?
Postano: 13 vel 2010, 18:32
pozdrav Sevdahlija...
Kako kazes da si stavio u funkciju cirkular,pazi da ne dodjes u iskusenje za kapljicom baksuzije da prsti ne stradaju......
Sa zadovoljstvom ocekujemo tvoje fotkice iz garaze,kako toka samog procesa izrade segmenata kosnice,tako i gotovih proizvoda.
Kako kazes da si stavio u funkciju cirkular,pazi da ne dodjes u iskusenje za kapljicom baksuzije da prsti ne stradaju......
Sa zadovoljstvom ocekujemo tvoje fotkice iz garaze,kako toka samog procesa izrade segmenata kosnice,tako i gotovih proizvoda.
Postano: 13 vel 2010, 18:50
