Pčele su odgovarili sa CCD -om
Postano: 23 vel 2013, 11:08
Članak je objavljen u januarskom broju pčelarskog časopisa Mađarske. Autor je veterinar Dr Dán József (Jožef Dan) sa stažom od 51 godinu u pčelarstvu.
Unapred se izvinjavam za eventualne greške kod prevoda.
Pčele su odgovarili sa CCD -om
U osamdesetim godinama prošlog stoleća potpredsenik pčelarskog saveza Rumunije bio je Dr Eugen Murešan, dekan veterinarskog fakulteta u Klužu. U to vreme nedostajalo je delotvoran preparat protiv nozemoze. Sa šefom katedre za farmaciju, profesorkom Dr Ingeborg Bogdan zajedno su tražili rešenje. Pošto je bila renesansa istraživanju lekovitih biljaka, našli su shodnom da to probaju sa eteričnim uljima.
Iz temeljnih istraživanja došli su do zaključka, da delovanje nekih eteričnih ulja rivalizuje sa fumagilinom. Dok su pčele u karantinu koje su bile zaražene a tretirani su sa fumagilinom živeli u proseku 27,6 dana, dotle sa najdelotvornijim eteričnim uljima tretirane pčele živele 27,2 dana. Ukratko toliko je istorijat preparata na bazi eteričnih ulja Polioel 3. Iako njihov članak o istraživanjima je objavljen 1986-e, nije se pojavio na tržištu fabrički proizvod na osnovu njihovog pronalazka.
Probija i otvara kapiju
U sopstvenom pčelinjaku od tada koristimo eteričnih ulja i naravno da koristimo informcije o novim istraživanjima. U ’90-ih godina svetski hit istraživanja bio je mirisni pelin. Došli su do saznanja da je u stanju držati pod kontrolom sorte Plasmodium-a, koji uništavaju crvenih krvnih zrnaca i prouzrokuju malariju.
Nosema apis microsporidia isto unutar ćelija, u sluzokoži digestivnog trakta pčela probije površinske ćelije i tamo se razmnožava. Na mesto uginulih ćelija ostaje velika količina spore i jedna oštećena površina izložena zarazi. U ranijim stadijumu zaraze kod pčelinjih društava koje nisu tretirane lekovima, desetkovanje će izvršiti zarazni proljev. Ovakve forme oboljenja pčelinjih društava imaju tešku ekonomsku posledicu, naime produktivnost takvih zajednica smanjuje se za 30-70 procenata.
U ovakvim slučajevima rane koje izaziva Nosema apis, napadaju razne bakterije, odnosno kroz ovako otvorenu kapiju u organizmu pčele dospevaju i virusi koji dalje pogoršavaju zdravstveno stanje istih.
U ovakvim slučajevima od pčelarenja ne možemo računati na dobit. Prohodan put je uvek bio prevencija oboljenja i dan danas je tako.
U sopstvenom pčelinjaku sve uradimo, da pčele mirno prezimljavaju, da sačuvamo kvalitet zimske hrane. Košnice prezimimo u zatvorenim prostorijama, kako bi ih štitili od uznemiravanja od raznih ptica, a tako nisu pod direktnom uticaju naglih vremenskih uticaja. U zimskoj hrani je uvek dovoljna količina mešavine eteričnih ulja. Na živini (brojleri) su izvršeni testovi koji su potvrdili, da ova mešavina eteričnih ulja povećavaju otpornost sluzokože. Nastaće određena zaraza, ali je ona površinska i oštečenja se veoma brzu zarastu.
Bez mitosa
Nije mi cilj stvaranje mitosa, ali je činjenica: naša mešavina eteričnih ulja sadrži 90 komponenti, od kojih nijedna nije štetna za zdravlje i o nekima sigurno znamo, da je delotvoran. Što smo postigli, nije vrh. Istraživanje uopšte, a naročito istraživanja u pčelarstvu – na našu nesreću –bore se sa osnovnim problemima finansiranja. Naš zajednički interes, da primedbe na vreme budu eksponirane, a iskustva da se sprovode u delo i da budu naše zajedničko vlasništvo.
Bezsmisleno je osuditi pospešno prihranjivanje pčela. Samo na ovaj način možemo održivati masovnost društava i ovo je preduslov ekonomičnosti pčelarenja. Ipak ne smemo zaboraviti činjenicu, da pčelama ne treba pčelar, već pčelaru je potreban prihod od pčelarenja. Ako u našoj ishrani fali neka komponenta, to ćemo veoma brzo osetiti na sopstvenoj koži. Ako fino brašno ne čini nam dobro, onda sama u sebi šećer koji sadrži 99,7 % saharozu (repin šećer) isto tako štetna pčelama.
U nektaru cveća se nalazi izvesna kompozicija eteričnih ulja, koja štiti cvet od bakterija i virusa, poziva pčele na oprašivanje, ulaskom u košnicu sa nektarom čuva zdravlje pčela.
To moramo nadoknaditi. Rastvor šećera moramo dopuniti sa etarskim uljima i sa dovoljnom količinom i sastavom mineralnih stvari. Nemamo drugog rešenja. Ako ovo uradimo, oboljenja će se smanjiti, nestati.
Pčelari koji su koristili naš preparat primetili su, da u jesenjskom periodu tretiranja protiv Varroe, manje (40-50) krpelja je padao na podnjaču. U košnici krpelj Varroa orijentiše se na osnovu mirisa. Pošto preparat stvara jednu mirisnu kompoziciju unutar košnice (koja ne smeta pčelama pošto imaju veoma razvijeno čulo mirisa), krpelju to međutim smijeta, ne zna da se tačno i na vrijeme (ciklus njihovog razvoja) stiže na cilj, te pada na dnu košnice. U periodu od proleća do jeseni korišćeni metodi suzbijanja Varroe ne daju povoljne rezultate. Ako odstanimo trutovsko leglo i kod šećera za prihranjivanja dajemo eterična ulja, gazdovat ćemo sa zdravim društvima.
Naziv poruke je: CCD
U toku selekcije izgled lekovitih biljaka jako malo se menja. Međutim sastav i sadržaj eteričnih ulja dobijene iz dve iste sorte se bitno razlikuje. Odgovornost istraživača i proizvođača da lekovito sredstvo uvek bude delotvoran. Postoji mogućnost biranja izemđu ponuda i izabrati najbolju, odgovarajuću. Listajući stručnu literaturu može da prati nove mogućnosti.
Sredstav koje spremaju kod kuće, mogu biti delotvorni ili mogu biti nekorisni. Ako je drugi slučaj, štetu pored vlasnika osetit će i svi u njegovoj blizini. Zajednički interes je zdravlje pčela.
Do nedavno je živeo ubeđenje, da protiv ščela sve se može uraditi. Zinuli smo kada smo videli američke cisterne koje na tone, vagone prevozili šećerni sirup.
Izgleda pčele su odkazali ovaj jednostrani odnos. Njihova poruka je: CCD (kolaps pčelinjih društva).
Mi smo još skromniji, ali u većim pčelarstvima i ovde se troši šećer na tone. Prinuđeni smo upoznati
kontekst i poštovati posledice. Ne smemo prihranjivati niti jedan kilogram šećer bez toga da obezbedimo zdravlje ščela sa dodatkom. Ovaj način je daleko od savršenstva ali je već dalje od neopreznog načina koji je stvorio CCD.
Sa radošću bi se uključili kao pčelar, kao proizvođač jednom takvom timu, čiji članovi razmišljaju o zdravstvu pčela i za to spremni su i nešto učiniti.
Unapred se izvinjavam za eventualne greške kod prevoda.
Pčele su odgovarili sa CCD -om
U osamdesetim godinama prošlog stoleća potpredsenik pčelarskog saveza Rumunije bio je Dr Eugen Murešan, dekan veterinarskog fakulteta u Klužu. U to vreme nedostajalo je delotvoran preparat protiv nozemoze. Sa šefom katedre za farmaciju, profesorkom Dr Ingeborg Bogdan zajedno su tražili rešenje. Pošto je bila renesansa istraživanju lekovitih biljaka, našli su shodnom da to probaju sa eteričnim uljima.
Iz temeljnih istraživanja došli su do zaključka, da delovanje nekih eteričnih ulja rivalizuje sa fumagilinom. Dok su pčele u karantinu koje su bile zaražene a tretirani su sa fumagilinom živeli u proseku 27,6 dana, dotle sa najdelotvornijim eteričnim uljima tretirane pčele živele 27,2 dana. Ukratko toliko je istorijat preparata na bazi eteričnih ulja Polioel 3. Iako njihov članak o istraživanjima je objavljen 1986-e, nije se pojavio na tržištu fabrički proizvod na osnovu njihovog pronalazka.
Probija i otvara kapiju
U sopstvenom pčelinjaku od tada koristimo eteričnih ulja i naravno da koristimo informcije o novim istraživanjima. U ’90-ih godina svetski hit istraživanja bio je mirisni pelin. Došli su do saznanja da je u stanju držati pod kontrolom sorte Plasmodium-a, koji uništavaju crvenih krvnih zrnaca i prouzrokuju malariju.
Nosema apis microsporidia isto unutar ćelija, u sluzokoži digestivnog trakta pčela probije površinske ćelije i tamo se razmnožava. Na mesto uginulih ćelija ostaje velika količina spore i jedna oštećena površina izložena zarazi. U ranijim stadijumu zaraze kod pčelinjih društava koje nisu tretirane lekovima, desetkovanje će izvršiti zarazni proljev. Ovakve forme oboljenja pčelinjih društava imaju tešku ekonomsku posledicu, naime produktivnost takvih zajednica smanjuje se za 30-70 procenata.
U ovakvim slučajevima rane koje izaziva Nosema apis, napadaju razne bakterije, odnosno kroz ovako otvorenu kapiju u organizmu pčele dospevaju i virusi koji dalje pogoršavaju zdravstveno stanje istih.
U ovakvim slučajevima od pčelarenja ne možemo računati na dobit. Prohodan put je uvek bio prevencija oboljenja i dan danas je tako.
U sopstvenom pčelinjaku sve uradimo, da pčele mirno prezimljavaju, da sačuvamo kvalitet zimske hrane. Košnice prezimimo u zatvorenim prostorijama, kako bi ih štitili od uznemiravanja od raznih ptica, a tako nisu pod direktnom uticaju naglih vremenskih uticaja. U zimskoj hrani je uvek dovoljna količina mešavine eteričnih ulja. Na živini (brojleri) su izvršeni testovi koji su potvrdili, da ova mešavina eteričnih ulja povećavaju otpornost sluzokože. Nastaće određena zaraza, ali je ona površinska i oštečenja se veoma brzu zarastu.
Bez mitosa
Nije mi cilj stvaranje mitosa, ali je činjenica: naša mešavina eteričnih ulja sadrži 90 komponenti, od kojih nijedna nije štetna za zdravlje i o nekima sigurno znamo, da je delotvoran. Što smo postigli, nije vrh. Istraživanje uopšte, a naročito istraživanja u pčelarstvu – na našu nesreću –bore se sa osnovnim problemima finansiranja. Naš zajednički interes, da primedbe na vreme budu eksponirane, a iskustva da se sprovode u delo i da budu naše zajedničko vlasništvo.
Bezsmisleno je osuditi pospešno prihranjivanje pčela. Samo na ovaj način možemo održivati masovnost društava i ovo je preduslov ekonomičnosti pčelarenja. Ipak ne smemo zaboraviti činjenicu, da pčelama ne treba pčelar, već pčelaru je potreban prihod od pčelarenja. Ako u našoj ishrani fali neka komponenta, to ćemo veoma brzo osetiti na sopstvenoj koži. Ako fino brašno ne čini nam dobro, onda sama u sebi šećer koji sadrži 99,7 % saharozu (repin šećer) isto tako štetna pčelama.
U nektaru cveća se nalazi izvesna kompozicija eteričnih ulja, koja štiti cvet od bakterija i virusa, poziva pčele na oprašivanje, ulaskom u košnicu sa nektarom čuva zdravlje pčela.
To moramo nadoknaditi. Rastvor šećera moramo dopuniti sa etarskim uljima i sa dovoljnom količinom i sastavom mineralnih stvari. Nemamo drugog rešenja. Ako ovo uradimo, oboljenja će se smanjiti, nestati.
Pčelari koji su koristili naš preparat primetili su, da u jesenjskom periodu tretiranja protiv Varroe, manje (40-50) krpelja je padao na podnjaču. U košnici krpelj Varroa orijentiše se na osnovu mirisa. Pošto preparat stvara jednu mirisnu kompoziciju unutar košnice (koja ne smeta pčelama pošto imaju veoma razvijeno čulo mirisa), krpelju to međutim smijeta, ne zna da se tačno i na vrijeme (ciklus njihovog razvoja) stiže na cilj, te pada na dnu košnice. U periodu od proleća do jeseni korišćeni metodi suzbijanja Varroe ne daju povoljne rezultate. Ako odstanimo trutovsko leglo i kod šećera za prihranjivanja dajemo eterična ulja, gazdovat ćemo sa zdravim društvima.
Naziv poruke je: CCD
U toku selekcije izgled lekovitih biljaka jako malo se menja. Međutim sastav i sadržaj eteričnih ulja dobijene iz dve iste sorte se bitno razlikuje. Odgovornost istraživača i proizvođača da lekovito sredstvo uvek bude delotvoran. Postoji mogućnost biranja izemđu ponuda i izabrati najbolju, odgovarajuću. Listajući stručnu literaturu može da prati nove mogućnosti.
Sredstav koje spremaju kod kuće, mogu biti delotvorni ili mogu biti nekorisni. Ako je drugi slučaj, štetu pored vlasnika osetit će i svi u njegovoj blizini. Zajednički interes je zdravlje pčela.
Do nedavno je živeo ubeđenje, da protiv ščela sve se može uraditi. Zinuli smo kada smo videli američke cisterne koje na tone, vagone prevozili šećerni sirup.
Izgleda pčele su odkazali ovaj jednostrani odnos. Njihova poruka je: CCD (kolaps pčelinjih društva).
Mi smo još skromniji, ali u većim pčelarstvima i ovde se troši šećer na tone. Prinuđeni smo upoznati
kontekst i poštovati posledice. Ne smemo prihranjivati niti jedan kilogram šećer bez toga da obezbedimo zdravlje ščela sa dodatkom. Ovaj način je daleko od savršenstva ali je već dalje od neopreznog načina koji je stvorio CCD.
Sa radošću bi se uključili kao pčelar, kao proizvođač jednom takvom timu, čiji članovi razmišljaju o zdravstvu pčela i za to spremni su i nešto učiniti.